(Trans-)Formation of Identities: Orthodox Christians in the Ottoman Balkans (c.1450-c.1750)

Библиографија и извори

Библиографија која се налази пред читаоцима представља избор из наслова који ће бити коришћени приликом анализе (пре)обликовања колективних и друштвених идентитета православних хришћана на османском Балкану између средине 15. и средине 18. века. Наслови су разврстани према великим истраживачким целинама које чине структуру предстојећег зборника и одражавају различите праксе којима су стварани и одржавани колективни и друштвени идентитети: прослављање светих, писање историје, свакодневни и културни живот. 

Theoretical and Methodological Framework

  1. Anderson, B. Imagined Communities. Reflections on the Origin and Spread of Nationalism. 2nd ed., London 2006. 
  2. Assmann, A. Erinnerungsräume. Formen und Wandlungen des kulturellen Gedächtnisses, München 1999. 
  3. Assmann, J. Das kulturelle Gedächtnis. Schrift, Erinnerung und politische Identität in frühen Hochkulturen, München 2000. 
  4. Atkinson, P. and Housley, W. Interactionism. An Essay in Sociological Amnesia, London 2003. 
  5. Bahtin, М. Problemi poetike Dostojevskog, Beograd 1967. 
  6. Barth, F. Ethnic groups and boundaries. The social organization of culture difference, Oslo 1969. 
  7. Berger, P. L. and Т. Luckmann. The Social Construction of Reality. A Treatise in the Sociology of Knowledge, London 1966. 
  8. Berger, S. History and Identity. How Historical Theory Shapes Historical Practice, Cambridge 2022. 
  9. Breuilly, J. Nationalism and the State. 2nd ed., Manchester 1993. 
  10.  Brubaker, R. Ethnicity without groups, Harvard 2004. 
  11. Brubaker, R. and F. Cooper. “Beyond ‘Identity’”, Theory and Society 29 (2000), 1–47. 
  12. Burke, P. “History as Social Memory”, in Memory. History, Culture and the Mind, ed. T. Mind, New York 1989, 97–113. 
  13. Cohen, A. P. The Symbolic Construction of Community, Chichester 2001. 
  14. Connerton, P. How societies remember, Cambridge 1996. 
  15. Csáky, M. “Die Mehrdeutigkeit von Gedächtnis und Erinnerung. Ein kritischer Beitrag zur historischen Gedächtnisforschung”, Digitales Handbuch zur Geschichte und Kultur Russlands und Osteuropas 9 (2012). 
  16. Erll, A. Prämediation – Remediation. Repräsentationen des indischen Aufstands in imperialen und post-kolonialen Meidenkulturen (von 1857 bis zu Gegenwart), Trier 2007. 
  17. Erll, A. Kollektives Gedächtnis und Erinnerungskulturen. 3. Auf, Stuttgart 2017. 
  18. Esposito, E. Soziales Vergessen. Formen und Medien des Gedächtnisses der Gesellschaft, Frankfurt 2002. 
  19. Feind, G. et alii, “Entangled Memory: Toward a Third Wave in Memory Studies”, History and Theory 53 (2014), 24–44. 
  20. Fentress, J. J. and C. Wickham. Social memory. New perspectives of the Past, Oxford 1992. 
  21. Fried, J. Der Schleier der Erinnerung. Grundzüge einer historischen Memorik, München 2012. 
  22. Goffman, E. Frame Analysis: An Essay on the Organization of Experience, New York 1974. 
  23. Halbwachs, M. Les cadres sociaux de la mémoire, Paris 1925 / Albvaks, M. Društveni okviri pamćenja, Novi Sad 2013. 
  24. Handbook of Identity Theory and Research 1–2, eds. S. Schwartz, K. Luyckx and V. Vignoles, Springer 2011. 
  25. Jenkins, R. Social Identity. 4th ed, London – New York, 2014. 
  26. Koselleck, R. Vergangene Zukunft. Zur Semantik geschichtlicher Zeiten, Frankfurt am Main 1989. 
  27. Koselleck, R. Begriffsgeschichten. Studien zur Semantik und Pragmatik der politischen und sozialen Sprache, Frankfurt am Main 2006. 
  28. Lachmann, R. Gedächtnis und Literatur. Intertextualität in der russischen Moderne, Frankfurt 1990. 
  29. Le Goff, J. Histoire et mémoire, Paris 1988. 
  30. Les lieux de mémoire I–III, ed. P. Nora, 1984–1992. 
  31. Mediation, Remediation, and the Dynamics of Cultural Memory, eds. A. Erll and A. Rigney, Berlin/Bostоn – Göttingen, 2012. 
  32. Memoria als Kultur, hrsg. von O. G. Oexle, Göttingen 1995. 
  33. Oexle, O. G. “Memoria und Memorialüberlieferung im früheren Mittelalter”, Frühmittelalterlichen Studien 10 (1976), 70–95. 
  34. Realizing Community. Concepts, social relationships and sentiments, ed. V. Amit, London 2002. 
  35. Ricoeur, P. Memory, History, Forgetting, Chicago 2004. 
  36. Stock, B. The Implications of Literacy. Written Language and Models of Interpretation in the Eleventh and Twelfth Centuries, Princeton 1983. 
  37. Storm, E. “A New Dawn in Nationalism Studies? Some Fresh Incentives to Overcome Historiographical Nationalism Consequences and Implications”, European History Quarterly 48/1 (2018), 113–129. 
  38. Taylor, D. The Archive and the Repertoire: Performing Cultural Memory in the Americas, Durham 2003. 
  39. The Ashgate Research Companion to Memory Studies, ed. S. Kattago, Farnham 2014. 
  40. The Invention of Tradition, eds. E. Hobsbawm and T. Ranger, Cambridge 1983. 
  41. The Oxford Handbook of Culture and Memory, ed. B. Wagoner, Oxford 2017. 
  42. Vasilev, G. “Methodological nationalism and the politics of history-writing: how imaginary scholarship perpetuates the nation”, Nations and Nationalism 25/2 (2019), 18–27. 
  43. Warburg, A. Der Bilderatlas Mnemosyne, ed. M. Warnke, C. Brink, Berlin 2000. 
  44. When is the Nation? Towards an Understanding of Theories of Nationalism, eds. A. Ichijo, G. Uzelac, London – New York, 2005. 

Saints as Heralds of Collective Identities

  1. Аверинцев, С. С. Поетика рановизантијске књижевности, Београд 1982. 
  2. Аверинцев, С. С. Реторика и извори европске књижевне традиције, Сремски Карловци – Нови Сад, 2019. 
  3. Ангелов, Б. и др.  Димитър Кантакузин. София 1989. 
  4. Ангелов, Б. „Две неизвестни творби на Димитър Кантакузин“, Известия на Института за българска литература 8 (1959), 265–273. 
  5. Аристотел, Реторика 1, 2, 3, Нови Сад 1997. 
  6. Афтоније, ΠΡΟΓΥΜΝΑΣΜΑΤΑ ретора Афтонија: припремне вежбе за беседнике, Нови Сад – Београд, 1997. 
  7. Бахтин, М. М. Естетика језичког стваралаштва, Сремски Карловци – Нови Сад, 2013. 
  8. Бегунов, Ю. К. Творческое наследие Григория Цамблака, Женева 2005. 
  9. Богдановић, Д. Историја старе српске књижевности, Београд 1991. 
  10. Богдановић, Д. Студије из српске средњовековне књижевности, Београд 1998. 
  11. Бојанин, С. „Средњовековна светковина између приватног и јавног“, у: Приватни живот у српским земљама средњег века, ур. С. Марјановић-Душанић и Д. Поповић, Београд 2004. 
  12. Бояджиев, А. „Първо похвално слово за св. Георги от Григорий Цамблак“, Старобългарска литература 57/58 (2018), 240–298. 
  13. Легких, В. „Последование святым царственным мученикам в контексте княжеской службы“, Fontes Slaviae Orthodoxae 3 (2019), 101–120. 
  14. Васиљевић, М. Култови светих на централном Балкану у време османских освајања, Београд 2021. 
  15. Дојчиновић, Д. „Национални идентитет у старој српској црквеној поезији“, у: Филологија и универзитет: тематски зборник радова, ур. Б. Димитријевић, Ниш 2012, 879–894. 
  16. Дојчиновић, Д. „Епидеиктичко бесједништво и структура житија“, Црквене студије 12 (2015), 43–65. 
  17. Дончева-Панайотова, Н. „Неизвестното трето похвално слово за великомъченик Георги од Григорий Цамблак“, Търновска книжовна школа 6 (1999), 19–38. 
  18. Драгин, Н. „Акатист Светом апостолу и првомученику Стефану зографа Лонгина: текст и коментари“, Зборник Матице српске за књижевност и језик 61/2 (2013), 313–346. 
  19. Женет, Ж. „Сужена реторика“, у: Књижевна реторика данас, ур. М. Радовић, Београд 2008. 
  20. Иванова, K. Bibliotheca Hagiographica Balcano-Slavica, София 2008. 
  21. Иванова, К. „Похвално слово за пръвомъченик Стефан от Григорий Цамблак“, Старобългарска литература 18 (1985), 98–106. 
  22. Ивановић, A. „Служба светом кнезу Лазару према препису из Старог Сланкамена“, Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима 13 (2018), 161–189. 
  23. Ивановић, А. „Топика и мимеза у Служби Светом кнезу Лазару“, Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима 17 (2022), 25–40. 
  24. Јелачић Србуљ, В. Rhetorike techne: Реторичка вештина кроз реторске вежбе. Приручник за филолошке и класичне гимназије, Београд 2007. 
  25. Јелачић Србуљ, В. Б. Античка теорија стила као реторичка elocution, необјављени магистарски рад, Београд 2012. 
  26. Јелачић Србуљ, В. Заснивање реторичких стратегија језичке продукције на античкој теорији стила и позноантичким progymnasmata, необјављена докторска дисертација, Београд 2016. 
  27. Јовановић, Т. „Непознати писац: Похвално слово светом Стефану Штиљановићу“, Источник 7–8 (1993), 79–84. 
  28. Јовановић, Т. „Похвално и Повесно слово о деспоту Стефану Штиљановићу“, Књижевна историја 38 (1978), 344–356. 
  29. Какридис, Ј. Аргументација код православних Словена у средњем веку: увод у проблематику, Ниш 2019. 
  30. Квинтилијан, М. Ф. Образовање говорника: одабране стране, Сарајево 1985. 
  31. Келсен, Ј. Шта је реторика?, Лозница 2019. 
  32. Кенеди, Џ. А. Историја античке реторике, Лозница 2019. 
  33. Кристианс, Д. Топосы в песнопениях византийской служебной минеи и проблемы их переноса на славянскую почву, Москва 2018. 
  34. Курцијус, Е. Р. Европска књижевност и латински средњи век, Београд 1996. 
  35. Лихачов, Д. С. „Аникита Лав Филолог – заборављени српски писац из прве половине XVI века“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 47, св. 2–3 (1999), 405–408. 
  36. Лукић, Н. „Култ Светог Стефана Штиљановића: литургијско-историјска анализа“, у: Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, ур. В. Вукашиновић и П. Перић, Београд 2020, 236–250. 
  37. Манго, С. „Реторика Византинаца као израз византијског духа“, у: Предавања о византијској књижевности, прир. Д. Аничић, Лозница 2019. 
  38. Марјановић-Душанић, С. Свети краљ. Култ Стефана Дечанског, Београд 2007. 
  39. Марјановић-Душанић, С. Свето и пропадљиво. Тело у српској хагиографској књижевности, Београд 2017. 
  40. Минева, Е. „Предложения за канонизация на светци през XV в. – примери от византийската, старобългарската и старосръбската литература“, Старобългарска литертура 48 (2013), 196–209. 
  41. Мразовић, А. Руководство к славенскому красноречију, Нови Сад – Сомбор 2002. 
  42. Наумов, A. Старо и ново. Студије о књижевности православних Словена, Ниш 2009. 
  43. Никифорова, А. Ю. „Поэтический строй византийской гимнографии и Священное Писание“, у: А. И. Сидоров, О. Е. Нестерова, А. С. Балаховская и А. Ю. Никифорова, Раннехристианская и византийская экзегетика, Москва 2008, 212–243. 
  44. Никифорова, А. Ю. „Хронотоп гимнографии“, Вестник Рязанского государственного университета им. С.А. Есенина 2/63 (2019), 125–135. 
  45. О кнезу Лазару, ур. И. Божић и В. Ј. Ђурић, Београд–Крушевац, 1975. 
  46. О Србљаку. Студије, прир. Ђ. Трифуновић, Београд 1970. 
  47. Павловић, Л. Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965. 
  48. Пиккио, Р. Slavia orthodoxa: литература и язык, Москва 2003. 
  49. Плаовић, И. „О чему говоримо када говоримо о говорима у средњем веку?“, Византијско-словенска чтенија VI (2023), 241–253. 
  50. Плаовић, И. „Слатка и ствар и име: реторичка природа Слова о светом кнезу Лазару непознатог Раваничанина“, Зборник Матице српске за књижевност и језик 65/1 (2017), 53–69. 
  51. Плаовић, И. „Српска средњовековна слова и похвале и њихово реторичко наслеђе“, Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, година XII (2017), 233–244. 
  52. Подскалски, Г. Средњовековна теолошка књижевност у Бугарској и Србији (865–1459), Београд 2010. 
  53. Половина, Н. „Свети Стефан Штиљановић као Јосиф Прекрасни. Прилог изучавању једне библијске паралеле“, Зборник Матице српске за књижевност и језик 61/2 (2013), 347–363. 
  54. Поповић, Д. „Култ и гроб патријарха Пајсија – нова сазнања и тумачења“, Зограф 45 (2021), 197–204. 
  55. Поповић, Д. Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији, Београд 2006. 
  56. Поповић, Д. Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији, Београд – Нови Сад, 2018. 
  57. Поповић, Д. Хермогенове и Присцијанове припремне вежбе за беседнике, Београд 2007. 
  58. Радојичић, Ђ. Сп. „Крушедолске црквене песме XVI века“, Грађа за проучавање споменика културе Војводине 2 (1958), 187–189. 
  59. Радојичић, Ђ. Сп. „Стара српска књижевност у Средњем Подунављу (од XV до XVIII века)“, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 2 (1957), 239–270. 
  60. Свети кнез Лазар, споменица о шестој стогодишњици Косовког боја 1389–1989, ур. Павле, еп. рашко-призренски, и др., Београд 1989. 
  61. Спасский, С. Полный месяцеслов Востока. Восточная агиология. Том I, Москва 1901. 
  62. Станкова, Р. Култ и химнография. Служби за местни и южнославянски и балкански светци в ръкописи от XIII–XV в., София 2012. 
  63. Древнеславянская литургическая поэзия, ур. К. Станчев и М. Йовчева, Roma 2003. 
  64. Стара књижевност, прир. Ђ. Трифуновић, Београд 1972. 
  65. Стефановић, Д. Е. „О поменима словенских празника у месецословима псалтира са последовањем Библиотеке Матице српске“, Псалтири. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске, књ. IV, ур. Д. Грбић и др., Нови Сад 1993, 169–195. 
  66. Суботин-Голубовић, Т. „Календари српских рукописа прве половине XV века“, Зборник радова Византолошког института 43 (2006), 175–188. 
  67. Суботин-Голубовић, Т. „Октоих – узор и инспирација за средњовековне српске химнографе“, Музикологија / Musicology (2011), 53–62. 
  68. Суботин-Голубовић, Т. „Типологија и химнографски репертоар српских литургијских зборника 13. Века“, Зборник радова међународног научног скупа Осам векова аутокефалије Српске православне цркве (1219–2019). Историјско, богословско и културно наслеђе, Београд 2020, 277–285. 
  69. Суботин-Голубовић, Т. Култови светих и писана реч у средњовековној Србији, Београд 2022. 
  70. Суботин-Голубовић, Т. Српско рукописно наслеђе од 1557. године до средине XVII века, Београд 1999. 
  71. Темчин, С. Ю. „Печско-мохачски епископ Никанор (Мелентиевич) как автор службы сербскому деспоту Иоанну Бранковичу“, Rocznik Teologiczny 1 (2014), 63–72. 
  72. Тодић, Б. „Култ градачке ктиторке краљице и монахиње Јелене“, Саопштења 50 (2018), 33–50. 
  73. Томин, С. Владика Максим Бранковић, Нови Сад 2007. 
  74. Трифуновић, Ђ. „Кантакузинова Похвала писана за солунску базилику Светога Димитрија“, Источник 5 (1993), 39–48. 
  75. Трифуновић, Ђ. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Београд 1990. 
  76. Трифуновић, Ђ. „Слово о светом кнезу Лазару Андонија Рафаила“, Зборник историје књижевности 10 (1976), 147–179. 
  77. Трифуновић, Ђ. Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и Косовском боју, Крушевац 1968. 
  78. Шпадијер, И. „Антички корени Теодосијеве поетике“, Зборник Матице српске за књижевност и језик 58/2 (2010), 249–260. 
  79. Шпадијер, И. „Богослужбени списи посвећени Јоаникију Девичком“, Византијски свет на Балкану, књ. II, ур. Б. Крсмановић, Љ. Максимовић и Р. Радић, Београд 2012, 597–605. 
  80. Шпадијер, И. „Култ светитеља и настанак службе“, Зборник Матице српске за славистику 53 (1997), 80–85. 
  81. Шпадијер, И. „Проблем жанра у средњовјековној књижевности“, Књижевна историја 100 (1996), 365–373. 
  82. Шпадијер, И. „Поетички ставови српских средњовековних писаца“, Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба, ур. З. Бојовић, Београд 2020. 
  83. Шпадијер, И. Почеци српске химнографије. Савина Служба Светом Симеону, Београд 2019. 
  84. Шпадијер, И. Светогорска баштина. Манастир Хиландар и стара српска књижевност, Београд 2014. 
  1. A Companion to Byzantine Poetry, eds. W. Hörandner, A. Rhoby, N. Zagklas, Leiden 2019. 
  2. Angenendt, А. Heilige und Reliquien. Die Geschichte ihres Kultes vom frühen Christendum bis zu Gegenwart, München 1994. 
  3. Bourbouhakis, E. C. “Rhetoric and Performance”, in The Byzantine World, ed. P. Stephenson, London 2012, 175–188. 
  4. Bozócky, E. La politique des reliques de Constantin à Saint–Louis, Paris 2006. 
  5. Brill’s Companion to the Reception of Ancient Rhetoric, eds. S. Papaioannou, A. Serafim and M. Edwards, Leiden – Boston 2022. 
  6. Brown, P. Society and the Holy in Late Antiquity, Berkeley – Los Angeles 1982. 
  7. Brown, P. The Cult of the Saints. Its Rise and Function in Latin Christianity, Chicago 1981. 
  8. Buc, P. The Dangers of Ritual. Between Early Medieval Texts and Social Scientific Theory, Princeton 2001. 
  9. Burke, K. A rhetoric of motives, Berkeley 1969. 
  10. Copeland, R. Emotion and the History of Rhetoric in the Middle Ages, Oxford 2021. 
  11. Cuneo, T. Ritualized Faith. Essays on the Philosophy of Liturgy, Oxford 2016. 
  12. Diddi, C. “Le chiavi tematiche bibliche nel contesto della tradizione retorica e letteraria europea: un capitolo ti poetica storica”, Studia Ceranea 3 (2013), 11–28. 
  13. Efthymiadis, S. Hagiography in Byzantium. Literature, Social History and Cult, Farnham–Burlington, 2011. 
  14. Flusin, B. Miracle et histoire dans l’œuvre de Cyrille de Scythopolis, Paris 1983. 
  15. Gador-Whyte, S. and A. Mellas. Hymns, homilies and hermeneutics in Byzantium, Leiden 2021. 
  16. Galatariotou, C. The Мaking of a Saint. The life, times and sanctification of Neophytes the Recluse, Cambridge 1991. 
  17. Geary, P. Furta Sacra. Thefts of Relics in the Central Middle Ages, Princeton 1990. 
  18. Geary, P. Living with the Dead in the Middle Ages, New York 1996. 
  19. Geary, P. Phantoms of Remembrance. Memory and Oblivion at the End of the First Millennium, New York 1994. 
  20. Goullet, M. Écriture et réécriture hagiographique. Essai sur les réécritures de Vies de saints dans l’Occident latin médiéval (VIIIe–XIIIe c.), Turnhout 2005. 
  21. Grégoire, R. Manuale di agiologia. Introduzione alla letteratura agiografica, Fabriano 1996. 
  22. Grosdidier de Matons, J. Romanos le Mélode et les origines de la poésie religieuse à Byzance, Paris 1977. 
  23. Hägg, T. and P. Russeau. Greek Biography and Panegyric in Late Antiquity, Berkeley 2000. 
  24. Hannick, C. “Exégèse, typologie et rhétorique dans l’hymnographie byzantine”, Dumbarton Oaks Papers 53 (1999), 207–218. 
  25. Hart, R. P. and Doughton, S. Modern Rhetorical Criticism, Routledge 2004. 
  26. Heffernan, T. Sacred Biography. Saints and Their Biographers in the Middle Ages, Oxford 1988. 
  27. Heinzelmann, M. Translationsberichte und andere Quellen des Reliquienkultes. Typologie des sources du moyen âge occidental 33, Turnhout 1979. 
  28. Ingham, N. “The Sovereign as Martyr, East and West”, Slavic and East European Journal 17/1 (1973), 1–17. 
  29. Jasinski, J. Sourcebook on Rhetoric. Key Concepts in Contemporary Rhetorical Studies, Thousand Oaks 2001. 
  30. Jeffreys, E. Rhetoric in Byzantium, Aldershot 2003. 
  31. Kaplan, M. Pouvoirs, église et sainteté. Essais sur la société byzantine, Paris 2011. 
  32. Klaniczay, G. Holy Rulers and Blessed Princesses, Cambridge 2002. 
  33. Klein, H. A. Byzanz, der Westen und das‚ wahre‘ Kreuz. Die Geschichte einer Reliquie und ihrer künstlerischen Fassung in Byzanz und im Abendland, Wiesbaden 2004. 
  34. Knape, J. “Historiography as rhetoric in medieval times”, in J. Knape, Modern rhetoric in culture, arts, and media, Berlin 2013. 
  35. Krivko, R. “A typology of Byzantine office Menaia of the ninth – fourteenth centuries”, Scrinium 7–8/2 (2011/2012), 1–68. 
  36. Krueger, D. Liturgical Subjects. Christian Ritual, Biblical Narrative and the Formation of the Self in Byzantium, Philadelphia 2014. 
  37. Krueger, D. Writing and Holiness. The Practice of Authorship in the Early Christian East, Philadelphia 2004. 
  38. Le Goff, J. Saint Louis, Paris 1996. 
  39. Le trésor de la Sainte Chapelle, eds. J. Durand et P. L. Màà, Paris 2001. 
  40. Liturgisches Hymnen nach byzantinischem Ritus bei den Slaven in ältester Zeit, Hrsg. H. Rothe und D. Christians, Leiden 2007. 
  41. MacDonald, M. J. The Oxford Handbook of Rhetorical Studies, Oxford 2017. 
  42. Maguire, H. Art and Eloquence in Byzantium. Princeton – New Jersey, 1981. 
  43. Marjanović-Dušanić, S. L’écriture et la sainteté dans la Serbie médiévale. Étude d’hagiographie, Turnhout 2017. 
  44. Mellas, A. Liturgy and the Emotions in Byzantium: Compunction and Hymnody, Cambridge 2020. 
  45. Métivier, S. Aristocratie et sainteté à Byzance (VIIIe–XIe siècle), Bruxelles 2019. 
  46. Middle and Late Byzantine Poetry. Texts and Contexts, eds. A. Rhoby and N. Zagklas, Turnhout 2018. 
  47. Murphy, J. J. Medieval Eloquence. Studies in the Theory and Practice of Medieval Rhetoric, Los Angeles 1978. 
  48. Nelson, W. F. “Topoi: ‘Evidence of Human Conceptual Behavior’”, Philosophy & Rhetoric 2/1 (1969), 1–11. 
  49. Oakley, T. Rhetorical Minds. Meditations on the Cognitive Science of Persuasion, New York – Oxford, 2020. 
  50. Olkinuora, D. “Performance Theory and the Study of Byzantine Hymnography: Andrew of Crete’s Canon on Lazarus”, Ortodoksia 59 (2019), 7–31. 
  51. Patlagean, E. “Ancient Byzantine hagiography and social history”, in Saints and Their Cults: Studies in Religious Sociology, Folklore, and History, ed. S. Wilson, Cambridge 1985,  
  52. Pentuc, E. J. Hearing the Scriptures: Liturgical Exegesis of the Old Testament in Byzantine Orthodox Hymnography, New York 2021. 
  53. Pernot, L. Epideictic Rhetoric. Questioning the Stakes of Ancient Praise, Austin 2015. 
  54. Picchio, R. “The Function of Biblical Thematic Clues in the Literary Code of „Slavia Orthodoxa”, Slavica Hierosolymitana 1 (1977), 1–31. 
  55. Plett. H. F. Literary Rhetoric. Concepts, Structures, Analyses, Leiden 2010. 
  56. Pratsch, Th. Der hagiographische Topos. Griechische Heiligenviten in mittelbytantinischer Zeit, Berlin – New York 2005. 
  57. The Propaganda of Power: The Role of Panegyric in Late Antiquity, ed. M. Whitby, Leiden 1998. 
  58. Rapp, C. “The origins of hagiography and the literature of early monasticism: purpose and genre between tradition and innovation”, in Unclasssical Traditions, vol. 1, ed. C. Kelly, R. Flower and M. S. Williams, Cambridge 2010, 119–131. 
  59. Remanier, métaphraser. Fonctions et techniques de la réécriture dans le monde byzantin, eds. S. Marjanović-Dušanić et B. Flusin, Belgrade 2011. 
  60. Saints and their Cults. Studies in Religious Sociology, Folklore and History, ed. S. Wilson, Cambridge 1983. 
  61. Tachiaos, A. E. “Nouvelles considérations sur l’oeuvre litéraire de Démétrius Cantacuzéne”, Cyrillomethodianum 1 (1971), 152–159. 
  62. The Ashgate Research Companion to Byzantine Hagiography I-II. Periods and Places, ed. S. Efthymiadis, Ashgate 2011–2014. 
  63. The Oxford Handbook of Byzantine Literature, ed. S. Papaioannou, New York 2021. 
  64. The Oxford Handbook of Byzantine Studies, eds. E. Jeffreys, J. F. Haldon and R. Cormack, Oxford 2008. 
  65. Toth, I. “Rhetorical Theatron in Late Byzantium: The Example of Palaiologan Imperial Orations”, in Theatron: Rhetorische Kultur in Spätantike und Mittelalter / Rhetorical Culture in Late Antiquity and the Middle Ages, ed. M. Grünbart, Berlin – New York 2007, 427–446. 
  66. Valiavitcharska, V. Rhetoric and Rhythm in Byzantium: the Sound of Persuasion, Cambridge 2013. 
  67. Vauchez, A. Sainthood in the Later Middle Ages, Cambridge 1997. 
  68. Vryonis, S. J. “Panegyris of the Byzantine Saint. A Study in the Nature of a Medieval Institution, Its Origins and Fate”, in The Byzantine Saint, ed. S. Hackel, New York 2001. 
  69. Ward, J. O. Classical Rhetoric in the Middle Ages. The Medieval Rhetors and Their Art 400–1300, with Manuscript Survey to 1500 CE, Leiden 2018. 
  70. Watson, F. D. and J. A. Hauser. Rhetorical Criticism of the Bible. A Comprehensive Bibliography with notes on History and Method, Leiden 1994. 
  71. Wellesz, E. A History of Byzantine Music and Hymnography, Oxford 1961. 
  72. Ziegler, K. “Panegyrikos”, in Paulys Real-Encyclopädie der klassischen Altertumswissenschaft 18/3, Palatinus–Paranoias graphe, 1949, 559–581. 

History and Shared Identity

  1. Банашевић, Н. „Летописци о пореклу Немањића“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 21/1–2 (1955), 5–13. 
  2. Банашевић, Н. Циклус Марка Краљевића и одјеци француско-италијанске витешке књижевности, Скопље 1935. 
  3. Бошков, М. „Жанр српског родослова и Русија у XVI веку“, Зборник Матице српске за славистику 46–47 (1994), 45–70. 
  4. Бошков, М. „О словенској рецепцији хронике Јована Зонаре. О рукописима, редакцијама и именовању њеног жанра“, Прилози проучавању српско-руских књижевних веза X–XX век, ур. М. Стојнић, Нови Сад 1993, 105–132. 
  5. Бубало, Ђ. „Угарска и Угри у старим српским летописима“, у: Српско-мађарски односи кроз историју, ур. З. Ђере, Нови Сад 2007, 27–41. 
  6. Васиљевић, М. „Генеалогије између историје и идеологије: пример порекла кнегиње Милице“, Историјски часопис 65 (2016), 77–99. 
  7. Васиљевић, М. „Настанак српских родослова и летописа као последица политичких и друштвених промена“, Иницијал. Часопис за средњовековне студије 3 (2015), 95–117. 
  8. Луховицкий, Л. В. „Художественный мир поствизантийской хронистики (на материале «Хронологического изложения» первой половины XVI в.)“, Античная древность и средние века 48 (2020), 172–188. 
  9. Максимовић, Љ. „Значење речи Грк и Јелин у српским средњевековним изворима“, Зборник радова Византолошког института 38 (1999), 215–228. 
  10. Радошевић, Н. „У ишчекивању краја – византијска реторика прве половине 15. Века“, Зборник радова Византолошког института 43 (2006), 59–70. 
  11. Трифуновић, Ђ. „Минијаторски стил старе српске књижевности“, Књижевност 32 (1961), 511–522. 
  1. Angelou, A. “‘Who am I?’ Scholarios’ Answers and the Hellenic Identity”, in ΦΙΛΕΛΛΗΝ. Studies in Honour of Robert Browning, eds. C. N. Constantinides et al., Venice 1996, 1–19. 
  2. Angold, M. “Autobiography and Identity. The case of Later Byzantine Empire”, Byzantinoslavica 60/1 (1999), 36–59. 
  3. Angold, M. “Memoirs, confessions and apologies. The last chapter of Byzantine autobiography”, Byzantine and Modern Greek Studies 37/2 (2013), 208–225. 
  4. Angold, M. “The Autobiographical impulse in Byzantium”, Dumbarton Oaks Papers 52 (1998), 242–243. 
  5. Aschenbrenner, N. Reframing Empire: Byzantium and the Transformation of European Identity, c. 1400–1520, doctoral dissertation, Cambridge (Mass) 2019. 
  6. Bakalopoulos, A. Ἱστορία τοῦ νέου Ἑλληνισμοῦ, τομ. Β/1: Τουρκοκρατία 1453–1669, Thessalonikê 1964. 
  7. Byzantine History as Literature, ed. R. Macrides, Aldershot 2010. 
  8. Byzantine Orthodoxies. Papers from the Thirty-sixth Spring Symposium of Byzantine Studies, University of Durham, 23–25 March 2002, eds. A. Louth and A. Casiday, Aldershot 2006. 
  9. Calis, R. A. Martin Crusius (1526–1607) and the Discovery of Ottoman Greece, unpublished doctoral dissertation, Princeton 2020. 
  10. Calis, R. “Reconstructing the Ottoman Greek World: Early Modern Ethnography in the Household of Martin Crusius”, Renaissance Quarterly 72 (2019), 148–193. 
  11. Companion to Multiconfessionalism in the Early Modern World, ed T. M. Safley, Leiden 2011. 
  12. Constantinopla. 550 años desde su caída / Κωνσταντινούπολη. 550 χρόνια από την άλωση. VOL. II: La caída / Η Άλωση, eds. E. Motos Guirao and M. Morfakidis Filactos, Granada 2006. 
  13. Constantinople 1453: Des Byzantins aux Ottomans, Textes et documents, eds. V. Déroche et N. Vatin, Toulouse 2016. 
  14. Gastgeber, C. “Open Text Problems of a Chronicle”, in Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine Studies, Belgrade 22–27. August 2016. Round Tables, eds. B. Krsmanović and Lj. Milanović, Belgrade 2016, 1237–1238. 
  15. Genicot, L. Les Généаlogies. Typologie des sources du moyen âge occidental 15, Turnhout 1975. 
  16. Goetz, H.-W. “On the Universality of Universal History”, in L’Historiographie médiévale en Europe. Actes du colloque organisé par la Fondation Européenne de la Science au Centre de Recherches Historiques et Juridiques de l’Université Paris I du 29 mars au 1er avril 1989, éd. J.-P. Genet, Paris 1991, 247–261. 
  17. Gounaridis, P. “Η εξέλιξη της ταυτότητας των Ελλήνων στη Βυζαντινή αυτοκρατορία”, Études Balkaniques 6 (1999), 51–68. 
  18. Greeks, Latins, and Intellectual History, 1204–1500, eds. M. Hinterberger and C. Schabel, Leuven 2011. 
  19. Greyerz, K. Religion and Culture in Early Modern Europe 1500–1800, Oxford 2008. 
  20. Guenée, B. “Histoires, annales, chroniques. Essai sur les genres historiques au Moyen Âge”, Annales. Économies, Sociétés, Civilisations 28/4 (1973), 997–1016. 
  21. Η άλωση της Κωνσταντινούπολης και η μετάβαση απο τους μεσαιωνικούς στους νεώτερους χρόνους, ed. T. Kiousopoulou, Heraklion 2013. 
  22. Η Άλωση της Πόλης, ed. A. Chrysos, Athens 1994. 
  23. Harris, J. Greek Émigrés in the West, 1400–1520, Camberley 1995. 
  24. Hartog, F. The Mirror of Herodotus. The Representation of the Other in the Writing of History, Berkeley 1988. 
  25. Hellenism: Cultural, Identity and Ethnicity from Antiquity to Modernity, ed. K. Zacharia, Aldershot 2008. 
  26. Hinterberger, M. “Emotions in Byzantium”, in A Companion to Byzantium, ed. L. James, Chichester 2010, 123–134. 
  27. Hinterberger, M. Autobiographische Traditionen in Byzanz, Wien 1999. 
  28. Historiography in the Middle Ages, ed. D. Mauskopf Deliyannis, Leiden–Boston 2003. 
  29. History as literature in Byzantium. Papers from the Fortieth Spring Symposium of Byzantine Studies, University of Birmingham, April 2007, ed. R. Macrides, London 2016. 
  30. Hladký, V. The Philosophy of Gemistos Plethon: Platonism in Late Byzantium, between Hellenism and Orthodoxy, Ashgate 2014. 
  31. Hunger, H. Die Hochsprachliche Profane Literatur der Byzantiner 1. Philosophie – Rhetorik – Epistolographie – Geschichtsschreibung – Geographie, München 1978, 257–278. 
  32. Identities in the Greek world (from 1204 to present day), ed. K. A. Dimadis, Athens 2011. 
  33. Iorga, N. Byzance après Byzance, Romania 1935. 
  34. Jeffreys, M. “‘Rhetorical’ texts”, in Rhetoric in Byzantium: Papers from the Thirty-fifth Spring Symposium of Byzantine Studies, Exeter College, University of Oxford, March 2001, ed. E. Jeffreys, Aldershot 2003, 87–100. 
  35. Jenkins, R. J. H. “The Hellenistic Origins of Byzantine Literature”, Dumbarton Oaks Papers 17 (1963), 37–53. 
  36. Jovanović, Z. “The Portrayal of Collective Identity in the Works of Gennadios Scholarios”, Зборник радова Византолошког института 60/1 (2023), 297–320. 
  37. Kaldellis, A. Hellenism in Byzantium: The Transformation of Greek Identity and the Reception of the Classical Tradition, Cambridge 2007. 
  38. Kazhdan, A. P. and A. Wharton Epstein. Change in Byzantine Culture in the Eleventh and Twelfth Centuries, Berkley – Los Angeles – London, 1985. 
  39. Kennedy, G. History of Rhetoric III: Greek Rhetoric under Christian Emperors, Princeton 1983. 
  40. Keul, I. Early Modern Religious Communities in East-Central Europe: Ethnic Diversity, Denominational Plurality, and Corporative Politics in the Principality of Transylvania (1526–1691), Leiden 2009. 
  41. Kiousopoulou, T. Emperor or Manager. Power and Political Ideology in Byzantium before 1453, Geneva 2011. 
  42. Kitromilides, P. An Orthodox Commonwealth. Symbolic Legacies and Cultural Encounters in Southeastern Europe, Brookfield 2007. 
  43. Korać, D. and R. Radić. “Mehmed II, ‘The Conqueror’ in Byzantine Short Chronicles and Old Serbian Annals, Inscriptions, and Genealogies”, Зборник радова Византолошког института 45 (2008), 289–300. 
  44. Kotzabassi, S. “Epistolography and Rhetoric”, in A Companion to Byzantine Epistolography, ed. A. Riehle, Leiden–Boston, 2020, 177–199. 
  45. Krueger, D. “Early Byzantine Historiography and Hagiography”, in Writing ‘True Stories’. Historians and Hagiographers in the Late Antique and Medieval Middle East, ed. A. Papaconstantinou, Turnhout 2010, 13–20. 
  46. Krüger, H. Die Universalchroniken. Typologie des sources du Moyen Âge Occidental 15, Tournhout 1976. 
  47. Kyriakantonakis I. Ιστορικός λόγος της Μεγάλης Εκκλησίας κατά την πρώιμη νεωτερικότητα, doctoral dissertation, Athens 2011. 
  48. La littérature historiographique des origines à 1500. 1, Grundriss der Romanischen Literaturen des Mittelalters 11, eds. H. R. Jauss, H. U. Gumbrecht, U. Link-Heer et P. M. Spangenberg, Heidelberg 1987. 
  49. Lake, J. “Authorial Intention in Medieval Historiography”, History Compass 12/4 (2014), 344–360. 
  50. Lamers, H. Greece Reinvented: Transformations of Byzantine Hellenism in Renaissance Italy, Leiden 2015. 
  51. La theologie byzantine et sa tradition – Tome II (XIIIe-XIXe s), eds. C. G. Conticello et V. Conticello, Brepols 2002. 
  52. Livanos, D. “The Quest for Hellenism: Religion, Nationalism and Collective Identities in Greece (1453–1913)”, The Historical Review 3 (2006), 33–70. 
  53. Ljubarskij, Ј. “How should a Byzantine text be read”, in Rhetoric in Byzantium, ed. E. Jeffreys, Aldershot 2001, 117–126. 
  54. Macrides, R. “How the Byzantines Wrote History”, in Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine Studies, Belgrade, 22–27 August 2016. Plenary Papers, ed. S. Marjanović-Dušanić, Belgrade 2016, 257–263. 
  55. Macrides, R. J. “The historian in the History”, in ΦΙΛΕΛΛΗΝ. Studies in honour of Robert Browning, eds. C. N. Constantinides et al., Venice 1996, 205–224. 
  56. Magdalino, P. “Honour among Romaioi: the framework of social values in the world of Digenes Akrites and Kekaumenos”, Byzantine and Modern Greek Studies 13 (1989), 183–218. 
  57. Malatras, Ch. “Η Ελληνικότητα του Βυζαντίου στη μεταπολεμική ιστοριογραφία”, Ιστορικά Θέματα 104 (2011), 25–37. 
  58. Mariev, S. “Defining Byzantine Chronicles: a Challenge for Historians of Byzantine Literature”, in Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine Studies, Belgrade, 22–27. August 2016. Round Tables, eds. B. Krsmanović and Lj. Milanović, Belgrade 2016, 1230–1233. 
  59. Mavroudi, M. “The Modern Study of Selfhood in Byzantium compared with Medieval Europe and the Islamic World. Parallel and Diverging Trends in the Construction of ‘East’ and ‘West’”, Palaeoslavica 30/1–2 (2022), 234–304. 
  60. McCormick, M. Les annales du haut moyen âge. Typologie des sources du Moyen Âge Occidental 14, Tournhout 1975. 
  61. McKitterick, R. History and Memory in the Carolingian World, Cambridge 2004. 
  62. Medieval Concepts of the Past. Ritual, Memory, Historiography, eds. G. Althoff, J. Fried and P. Geary, Cambridge 2008. 
  63. Meyendorff, J. Living Tradition: Orthodox Witness in the Contemporary World, New York 1978. 
  64. Monfasani, J. “The Greeks and Renaissance Humanism”, in Humanism in Fifteenth-century Europe, ed. D. Rundle, Oxford 2012. 
  65. Moustakas, K. “Byzantine Visions’ of the Ottoman Empire: Theories of Ottoman Legitimacy by Byzantine Scholars after the Fall of Constantinople”, in Images of the Byzantine World, Visions, Messages and Meanings Studies Presented to Leslie Brubaker, ed. A. Lymberopoulou, Ashgate 2011, 215–229. 
  66. Mullet, M. “The Madness of Genre”, Dumbarton Oaks Papers 46. Homo Byzantinus. Papers in Honor of Alexander Kazhdan (1992), 233–243. 
  67. Mullet, M. “Rhetoric, theory and the imperative of performance: Byzantium and now”, in Rhetoric in Byzantium: Papers from the Thirty-fifth Spring Symposium of Byzantine Studies, Exeter College, University of Oxford, March 2001, ed. E. Jeffreys, Aldershot 2003, 151–170. 
  68. Nikolić, M. “The Greatest Misfortune in the Oikoumene – Byzantine Historiography on the Fall of Constantinople in 1453”, Balcanica 47 (2016), 119–133. 
  69. Nikolić, M. “Byzantine History in Μικρογραφίαι of George Klontzas”, in Byzantine Heritages in South-Eastern Europe in the Middle Ages and Early Modern Period. Études Byzantines et post-Byzantines, Nouvelle série, tome IV (XI), eds. A Timotin et al., Bucharest 2022, 421–435. 
  70. Obolensky, D. The Byzantine Commonwealth: Eastern Europe, 500–1453, London 1971. 
  71. Orthodox Constructions of the West, eds. G. E. Demacopoulos and A. Papanikolaou, New York 2013. 
  72. Orthodoxy and Western Culture: A Collection of Essays Honoring Jaroslav Pelikan on his eightieth birthday, eds. V. Hotchkiss and H. Patrick, Crestwood 2005. 
  73. Page, G. Being Byzantine, Greek identity before the Ottomans, Cambridge – New York, 2008. 
  74. Panchenko, C. A. Arab Orthodox Christians under the Ottomans: 1516–1831, New York 2016. 
  75. Papaioannou, S. “The Epistolographic Self”, in A Companion to Byzantine Epistolography, ed. A. Riehle, Leiden–Boston, 2020, 333–353. 
  76. Papaioannou, S. Michael Psellos. Rhetoric and Authorship in Byzantium, Cambridge 2013. 
  77. Patrinelês, Ch. “Ο Ελληνισμός κατά την πρώϊμη Τουρκοκρατία (1453–1600). Γενικές παρατηρήσεις και συσχετισμοί με την ιστορική εξέλιξη της μεταβυζαντινής τέχνης”, Δελτίον XAE 16 (1991/1992), 33–38. 
  78. Petrovszky, K. Geschichte schreiben im osmanischen Südosteuropa. Eine Kulturgeschichte orthodoxer Historiographie des 16. und 17. Jahrhunderts, Wiesbaden 2014. 
  79. Petrovszky, K. “Marginal Notes in South Slavic Written Culture. Between Practising Memory and Accounting for the Self”, Cahiers du monde Russe 58/3 (2017), 483–502. 
  80. Reinsch, D. R. “Kritobulos of Imbros – Learned Historian, Ottoman Raya and Byzantine Patriot”, Зборник радова Византолошког института 40 (2003), 297–311. 
  81. Reinsch, D. “Η θεώρηση της πολιτικής φυσιογνωμίας των Ελλήνων στους ιστορικούς της Άλωσης”, Études Balkaniques 6 (1999), 69–86. 
  82. Rhetoric in Byzantium: Papers from the Thirty-fifth Spring Symposium of Byzantine Studies, Exeter College, University of Oxford, March 2001, ed. E. Jeffreys, Aldershot 2003. 
  83. Shepard, J. “The Byzantine Commonwealth, 1000–1500”, in The Cambridge History of Christianity, v. 5: Eastern Christianity, ed. M. Angold, Cambridge 2006, 3–52. 
  84. Shopkow, L. History and Community. Norman Historical Writing in the Eleventh and Twelfth Centuries, Washington 1997. 
  85. Sklabenitês, T. E. “Λόγοι και Χρονογράφοι”, Ναυπλιακά Ανάλεκτα IX (2019), 180–187. 
  86. Smarnakis, I. “Rethinking Roman Identity after the Fall (1453). Perception of ‘Romanitas’ by Doukas and Sphrantzes”, Βυζαντινά Σύμμεικτα 25 (2015), 211–234. 
  87. Speake, G. A History of the Athonite Commonwealth: The Spiritual and Cultural Diaspora of Mount Athos, Cambridge 2018. 
  88. Spiegel, G. “History, Historicism, and the Social Logic of the Text in the Middle Ages”, Speculum 65/1 (1990), 59–86. 
  89. Spiegel, G. Romancing the Past. The Rise of Vernacular Prose Historiography in Thirteenth-Century France, Berkeley – Los Angeles, 1993. 
  90. Steiris, G. “History and Religion as Sources of Hellenic Identity in Late Byzantium and the Post-Byzantine Era”, Genealogy 4/1 (2020), 1–16. 
  91. Stouraitis, I. “Roman identity in Byzantium: a critical approach”, Byzantinische Zeitschrift 107/1 (2014), 175–220. 
  92. The Author in Middle Byzantine Literature. Modes, Functions, and Identities, ed. A. Pizzone, Boston–Berlin, 2014. 
  93. The Byzantine Legacy in Eastern Europe, ed. L. Clucas, New York 1988. 
  94. The Byzantine Tradition after the Fall of Constantinople, ed. J. Yiannias, Charlottesville–London, 1991. 
  95. The Cambridge Intellectual History of Byzantium, eds. A. Kaldellis and N. Siniossoglu, Cambridge 2017. 
  96. The Oxford Handbook of Early Modern Theology, 1600–1800, eds. U. L. Lehner et al., Oxford 2016. 
  97. Thresholds into the Orthodox Commonwealth. Essays in honor of Theofanis G. Stavrou, ed. L. Frary, Bloomington 2017. 
  98. Turner, C. J. G. “The Pages from Late Byzantine Philosophy of History”, Byzantinische Zeitschrift 70 (1964), 346–373. 
  99. Universal Chronicles in the High Middle Ages, ed. M. Campopiano and H. Bainton, York 2017. 
  100. Van Houts, E. Local and regional chronicles. Typologie des sources du moyen âge occidental 74, Turnhout 1995. 
  101. Vasiljević, М. „Between Hagiography and Historiography. Commemorating the Saints and Remembering the Past in the Seventeenth Century in the Patriarchate of Peć”, in Writing History in Ottoman Europe, 16–18th Centuries, ed. O.-V. Olar and K. Petrovszky, Brill 2024 (in print). 
  102. Vryonis, S. “Byzantine Cultural Self-Consciousness in the Fifteenth Century”, The Twilight of Byzantium Aspects of Cultural and Religious History in the Later Byzantine Empire, eds. D. Mouriki and S. Curcic, Princeton 1991, 5–14. 
  103. Vryonis, S. “Greek Identity in the Middle Ages”, Études Balkaniques 6 (1999), 19–36. 
  104. Vryonis, S. “The Byzantine Patriarchate and Turkish Islam”, Byzantinoslavica 57/1 (1996), 69–111. 
  105. White, H. “The Value of Narrativity in the Representation of Reality”, Critical Inquiry 7/1 (1980), 5–27. 
  106. Yannaras, Ch. Orthodoxy and the West. Hellenic Self-Identity in the Modern Age, Brookline 2006. 
  107. Zachariadou, E. Δέκα τουρκικά έγγραφα για την Μεγάλη εκκλησία (1483–1567), Athens 1996. 

Everyday Life and Collective Identity

  1. Ангелов, Б. „Книжовна дейност на Йов Шишатовац“, у: Текстологија средњовековних јужнословенских књижевности, ур. Д. Богдановић, Београд 1981, 321–330. 
  2. Бубало, Ђ. „Писана реч у свакодневном животу“, у: Приватни живот у српским земљама средњег века, ур. С. Марјановић-Душанић и Д. Поповић, Београд 2004, 471–492. 
  3. Васиљев, Љ. „Ариљски преписивачки центар и култ светога Ахилија код Срба“, Научни састанак слависта у Вукове дане 14/1 (1985), 165–175. 
  4. Веселиновић, Р. Л. Историја српске православне цркве са народном историјом, I, Београд 1966. 
  5. Грујић, Р. Духовни живот Срба у Војводини, Београд 2012. 
  6. Зиројевић, О. Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године, Београд 1984. 
  7. Зиројевић, О. Поседи Фрушкогорских манастира, Нови Сад 1992. 
  8. Иванова, К. В началото бе книгата. Разказ за старобългарската книга и нейната съдба, София 2002. 
  9. Јанц, З. „Прилог познавању опреме књига на територији Војводине: преписивање, повезивање, окивање“, Рад војвођанских музеја 2 (1953), 170–176. 
  10. Јанц, З. „Исламски елементи у српској књизи“, Зборник Музеја примењене уметности 5 (1961), 27–43. 
  11. Јанц, З. „Преписивачка школа попа Јована из Кратова и њени одјеци у каснијем минијатурном сликарству“, Зборник Музеја примењене уметности 15 (1971), 111–128. 
  12. Каждан, А. П. Књига и писац у Византији, Београд 2018. 
  13. Лалевић, М. С. „Преписивачки рад од краја XIV до краја XVII века у Лимској долини“, Токови 2 (1972), 55–71. 
  14. Макуљевић, Н. „Визуелна култура и приватни идентитет православних хришћана у 18. Веку“, у: Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, ур. А. Фотић, Београд 2005, 72–114. 
  15. Мано-Зиси, К. „Рукописне књиге цркве Св. Николе у Заступу“, у: Скрипторији и манастирске библиотеке у Црној Гори, ур. Д. У. Мартиновић, Цетиње 1991, 181–253. 
  16. Мано-Зиси, К. „Преписивачка делатност у Полимљу прве половине ХVI века“, Археографски прилози 16 (1994), 307–329. 
  17. Мано-Зиси, К. „Рукописне књиге Полимља у XVI веку. Прилог реконструкцији писаног наслеђа Полимља“, Милешевски записи 6 (2005), 119–139. 
  18. Мано-Зиси, К. „Књиге Будимљанске епархије у 16. Веку“, у: Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, ур. Б. Тодић, Беране–Београд 2011, 533–541.  
  19. Младеновић, А. „Записи из XVI, XVII i XVIII века у рукописним књигама манастира Грачанице“, Археографски прилози 2 (1980), 201–208. 
  20. Поповић, Д. „Преписивачка делатност овчарско-кабларских манастира“, Зборник радова Народног музеја у Чачку VII (1976), 81–92. 
  21. Поповић, Д. и М. Поповић. Манастир Шудикова у Будимљи, Беране–Београд 2020. 
  22. Радев, И. Таксидиотство и таксидиоти по български земи през XVIII–XIX век, София 2008. 
  23. Радосављевић, Н. „Вера и црква у свакодневном животу у 18. веку“, у: Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, ур. А. Фотић, Београд 2005, 377–399. 
  24. Скарић, В. „Српски православни народ и црква у Сарајеву у 17. и 18. вијеку”, Изабрана дјела II, Сарајево 1985. 
  25. Слијепчевић, Ђ. Историја српске православне цркве, I, Диселдорф 1978. 
  26. Снегаров, И. История на охридската архиепископия–патриаряия, Том 2: От падането ѝ под турците до нейното унищожение (1394–1767), София 1995. 
  27. Суботин-Голубовић, Т. Српско рукописно наслеђе од 1557. године до средине XVII века, Београд 1999. 
  28. Тричковић, Р. „Српска црква средином XVII века“, Глас САНУ. Одељење историјских наука, CCCXX/2 (1980), 61–153. 
  29. Фотић, А. „Конфискација и продаја манастира (цркава) у доба Селима II (проблем црквeних вакуфа)“, Balcanica 27 (1996), 45–77. 
  30. Фотић, А. Света Гора и Хиландар у Османском царству XV–XVII век, Београд 2000. 
  31. Фотић, А. „Између закона и његове примене“, у: Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, ур. А. Фотић, Београд 2005, 27–71. 
  32. Фотић, А. „(Не)спорно уживање: Појава кафе и дувана“, у: Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, ур. А. Фотић, Београд 2005, 261–301. 
  33. Фотић, А. „Институција амана и примања подаништва у Османском царству: пример сремских манастира 1693–1696“, Историјски часопис 52 (2005), 225–256. 
  34. Шпадијер, И. „Живот са књигом“, у: Приватни живот у српском средњем веку, ур. С. Марјановић-Душанић и Д. Поповић, Београд 2004, 447–470. 
  35. Шулетић, Н. „Берат патријарха Калиника I“, Зборник Матице српске за историју 83 (2011), 97–104. 
  36. Шулетић, Н. „Именовања пећких патријараха (1691–1766)“, Зборник Матице српске за историју 104/2 (2021), 51–71. 
  1. A Companion to the Patriarchate of Constantinople, eds. Ch. Gastegeber et alii, Leiden–Boston, 2021. 
  2. Al-Qattan, N. “Dhimmı̄s in the Muslim Court: Legal Autonomy and Religious Discrimination”, Int. Journal of Middle East Studies 31 (1999), 429–444. 
  3. Anastasopoulos, A. “The Ottomans and Civil Society: A Discussion of the Concept and the Relevant Literature”, in Political Initiatives “From the Bottom Up” in the Ottoman Empire, ed. A. Anastasopoulos, Rethymno 2012, 435–453. 
  4. Anastasopoulos, A. “Non-Muslims and Ottoman Justice(s?)”, Law and Empire. Ideas, Practices, Actors, eds. J. Duindam and J. Harries, Leiden–Boston, 2013, 275–292. 
  5. Avramov, R., Fotić, A., Kolovos, E. and P. P. Kotzageorgis. Monastic Economy across Time. Wealth Management, Patterns, and Trends, Sofia 2021. 
  6. Balta, E. Les vakifs de Serrès et de sa région (XVe et XVIe s.), Athènes 1995. 
  7. Braude, B. “The Foundation Myths of the Millet System”, in Christians and Jews in the Ottoman Empire. The Functioning of a Plural Society, Vol. I: The Central Lands, eds. B. Braude and B. Lewis, New York – London, 1982, 69–88. 
  8. Çolak, H. and E. Bayraktar-Tellan. The Orthodox Church as an Ottoman Institution: A Study of Early Modern Patriarchal Berats, Istanbul 2019. 
  9. Çolak, H. “Ottoman Central Administration and the Primacy in the Orthodox Church: Sources and Agents of Knowledge and Inter-Patriarchal Conflicts”, Понятие первенства. Истоки и контексты, ур. П. В. Ермилов и М. В. Грацианский, Москва 2022, 539–562. 
  10. Đurđev, B. Uloga crkve u starijoj istoriji srpskog naroda, Sarajevo 1964. 
  11. Faroqhi, S. Subjects of the Sultan: Culture and Daily Life in the Ottoman Empire, London – New York, 2005. 
  12. Gradeva, R. “Ottoman Policy towards Christian Church Buildings”, Études balkaniques 4 (1994), 14–36. 
  13. Gradeva, R. “Оrthodox Christians in the Kadi Courts: The Practice of the Sofia Sheriat Court, Seventeenth Century”, Islamic Law and Society 4/1 (1997), 37–69. 
  14. Gradeva, R. “The Church in the Life of Sofia Citizens, 15th to 18th Century (Preliminary Notes)”, in Religion and Boundaries. Studies from the Balkans, Eastern Europe and Turkey, ed. G. Valtchinova, Istanbul 2010, 47–79. 
  15. Hadjikyriacou, A. “Beyond the Millet Debate: Communal Representation in Pre-Tanzimat Cyprus”, in Political Thought and Practice in the Ottoman Empire. Halcyon Days in Crete IX, ed. M. Sariyannis, Rhetymno 2019, 71–96. 
  16. Jennings, R. “Zimmis (Non-Muslims) in Early 17th Century Ottoman Judicial Records. The Sharia Court of Anatolian Kayseri”, Journal of the Economic and Social History of the Orient XXI/III (1978), 225–293. 
  17. Jennings, R. C. “The Zimmis: Greek Orthodox Christian and Other Non-Muslims”, in R. C. Jennings, Christians and Muslims in Ottoman Cyprus and the Mediterranean World, 1571–1640, New York – London, 1993, 132–172. 
  18. Kabrda, J. Le système fiscal de l’Eglise orthodoxe dans l’Empire ottoman (d’appres les documents turcs), Brno 1969. 
  19. Kermeli, E. “Ebū’s Suʻūd’s Definitions of Church Vakfs: Theory and Practice in Ottoman Law”, in Islamic Law. Theory and Practice, eds. R. Gleave and E. Kermeli, London – New York, 2001, 141–156. 
  20. Kermeli, E. “The Right to Choice: Ottoman Justice vis-à-vis Ecclesiastical and Communal Justice in the Balkans, Seventeenth-Nineteenth Centuries”, in Studies in Islamic Law: A Festschrift for Colin Imber, eds. A. Christmann and R. Gleave, Oxford 2007. 
  21. Kitromilides, P. M. “Orthodox Culture and Collective Identity in the Ottoman Balkans during the Eighteenth Century”, Ottoman Rule and the Balkans, 1760–1850: Conflict, Transformation, Adaptation. Proceedings of anInternational Conference Held in Rethymno, Greece, 13–14 December 2003, eds. A. Anastasopoulos and E. Kolovos, Rethymno 2007, 131–145. 
  22. Konortas, P. “From Ta’ife to Millet: Ottoman Terms Concerning the Ottoman Greek Orthodox Community”, in Ottoman Greeks in the Age of Nationalism: Politics, Economy, and Society in the Nineteenth Century, eds. D. Gondicas, Ch. Issawi, Princeton 1999. 
  23. Kotzageorgis, P. “Christian (Ecclesiastical) and Muslim (Ottoman) Juridical Procedure for Settlement of litigations According to Athonite Documents (15th c. – ca. 1820)”, in XIV. Türk Tarih Kongresi, 9–13 Eylül 2002. Kongreye sunulan bildiriler, II/1, Ankara 2005, 850–855. 
  24. Kotzageorgis, P. “Socio-Economic Aspects of a Tax: The Metropolitans’ and Bishops’ Pişkeş (Second Half of the Seventeenth Century)”, in New Trends in Ottoman Studies. Papers presented at the 20th CIÉPO Symposium Rethymno, 27 June – 1 July 2012, eds. M. Sariyannis, G. Aksoy-Aivali, M. Demetriadou, Y. Spyropoulos, K. Stathi and Y. Vidras, Heraklion 2014, 207–222. 
  25. Kursar, V. “Non-Muslim Communal Divisions and Identities in the Early Modern Ottoman Balkans and the Millet System Theory”, in Power and Influence in Southeastern Europe, 16th–19th Centuries, eds. I. Parvev, P. Mitev, M. Baramova and V. Racheva, Münster 2013, 97–108. 
  26. Kursar, V. “Monks in Kaftans. Bosnian Franciscans, Robes of Honour, and Ottoman Sumptuary Laws”, in Life on the Ottoman Border. Essays in Honour of Nenad Moačanin, ed. V. Kursar, Zagreb 2022, 143–166. 
  27. McGowan, B. Economic Life in Ottoman Europe. Taxation, Trade and the Struggle for Land, 1600–1800, Cambridge–Paris, 1981. 
  28. Papademetriou, P. Render unto the Sultan. Power, Authority, and the Greek Orthodox Church in the Early Ottoman Centuries, Oxford 2015. 
  29. Petmézas, S. “L’Organisation ecclésiastique sous les Ottomans”, in Conseils et mémoires de Synadinos, prêtre de Serres en Macédoine (XVIIe siècle), ed. P. Odorico, Paris 1996, 429–485. 
  30. Runciman, S. The Great Church in Captivity. A Study of the Patriarchate of Constantinople from the Eve of Turkish Conquest to the Greek War of Independence, Cambridge 1968. 

Social Identities

  1. Веселиновић, Р. „Развитак занатлијско-трговачког слоја српског друштва под страном влашћу у XVII и XVIII веку“, у: Градска култура на Балкану (XV–XIX век), ур. В. Хан и Р. Самарџић, Београд 1984, 97–139. 
  2. Димитров, С. „Занаяти и търговия в София през XVIII век“, у: София през вековите, Т. I, ур. А. Монеджикова, София 1980, 285–343. 
  3. Иванова, С. „Християнска и мюсюлманска благотоврителност по българските земи, XVI–XVIII в. (документи, участници и институции)“, у: Дарителство и взаимопомощ в българското общество (XVI–началото на XX в.), ур. П. Митев, София 2003, 7–138. 
  4. Първева, С. Земята и хората през XVII – първите десетилетия на XVIII век. Овладяване и организация на аграрното и социалното пространство в Централните и Южните Балкани под османска власт, София 2011. 
  5. Цернић, Л. „Писари Сава и Јован“, у: Скрипторији и манастирске библиотеке у Црној Гори, ур. Д. У. Мартиновић, Цетиње 1991, 255–306. 
  1. Detrez, R. “Understanding the Pre-National(ist) Balkans: The ‘Romaic’ Community”, in Greek-Bulgarian Relations in the Age of National Identity Formation, eds. P. M. Kitromilides and A. Tasaki, Athens 2010, 21–69. 
  2. Faroqhi, S. “Social Life in Cities”, in An Economic and Social History of the Ottoman Empire, vol. 2: 1600–1914, eds. H. İnalcık and D. Quataert, Cambridge 1994, 576–608. 
  3. Faroqhi, S. Artisans of Empire: Crafts and Craftspeople Under the Ottomans, London – New York, 2009. 
  4. Fotić, A. “Tracing the Origin of a New Meaning of the Term Re‘āyā in the Eighteenth-Century Ottoman Balkans”, Balcanica 38 (2007), 55–66. 
  5. Gara, E. “In Search of Communities in Seventeenth Century Ottoman Sources: The Case of the Kara Ferye District”, Turcica 30 (1998), 135–161. 
  6. Ivanova, S. “Varoş: The Elites of the Reaya in the Towns of Rumeli, Seventeenth‒Eighteenth Centuries”, in Provincial Elites in the Ottoman Empire. Halcyon Days in Crete V, ed. A. Anastasopoulos, Rethymno 2005, 201–246. 
  7. Janc, Z. „Islamski elementi u minijaturama Karanskog jevanđelja“, Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine 2 (1961), 159–170. 
  8. Kitromilides, P. M. “‘Imagined communities’ and the Origins of the National Question in the Balkans”, European History Quarterly 19/2 (1989), 149–192. 
  9. Kunt, M. “Ethnic-Regional (Cins) Solidarity in the Seventeenth-Century Ottoman Establishment”, International Journal Of Middle East Studies 5/3 (1974), 233–239. 
  10. Ottoman Rural Societies and Economies. Halcyon Days in Crete VIII, ed. E. Kolovos, Rethymno 2015. 
  11. Petmezas, S. D. “Christian Communities in Eighteenth- and Early Nineteenth-Century Ottoman Greece: Their Fiscal Functions”, in Minorities in the Ottoman Empire, ed. M. Greene, Princeton 2005, 71–127. 
  12. Political Thought and Practice in the Ottoman Empire: Halcyon Days in Crete 9, ed. M. Sariyannis, Rethymno 2019. 
  13. Provincial Elites in the Ottoman Empire. Halcyon Days in Crete V, ed. A. Anastasopoulos, Rethymno 2005. 
  14. Shusharova, M. “Local Elites and Communities in the Management of Public Order During the 18th Century: Perception from the Core European Territories of the Ottoman Empire”, Études balkaniques 53/3 (2017), 485–533. 
  15. Stoianovich, T. “The Conquering Balkan Orthodox Merchant”, The Journal of Economic History 20/2 (1960), 234–313. 

Извори

Опис корпуса укратко представља врсте извора и истиче различите идентитете који су у изворима обликовани. Имајући у виду да су извори састављени према особеним правилима и да одражавају различите праксе, појединачна истраживања у оквиру планираног зборника биће спроведена на тачно одређеној врсти извора. Према врсти проучаваних извора биће организована структура зборника.

Житијима светих приповедало се о свечевом животу (путу до остварења универзалних хришћанских идеала) и његовом деловању у корист заједнице. Она су стварала осећај заједништва кроз идентификацију одређене групе као оне која је под заштитом светог; храм у којем су чуване реликвије је стицао статус светог места; одражавала су регионалне или шире идентитете, укључујући и религиозне. Поред тога што су се обраћала различитим идентитетима, житија су утицала на њихов садржај. Такође, пошто су била намењена поновном читању, она су утицала су на савремене и будуће идентификације.

Службе светима биле су посвећене најнепосреднијем духовном односу људи према светости, у чину празничног служења – химничног прослављања свечевог живота. Богослужбена поезија, мада еклисиолошки универзална и намењена свим православним хришћанима, ипак је као део култа појединачног свеца носила трагове различитих колективних идентитета – религијских, етничких, локалних и других. Кроз појање црквених песама верници су се непосредно обраћали свецу, подсећали се његовог узорног живота (као и догађаја који су одредили ток живота заједнице) и уподобљавали се том идеалу. Ово годишње литургијско присећање учвршћивало је културно памћење заједнице, а химнографски топоси и поетске структуре наслеђивали су се, учествујући у књижевном обликовању потоњих култова.

Похвална слова представљала су, уз хагиографију и химнографију, трећи најзначајнији жанр књижевности средњовековља и била су најнепосреднији жанровски и поетички наследници античке, хеленистичке и византијске реторике. По својој природи она су стајала управо између служби и житија: конкретнија и реторичнија од првих, а апстрактнија и сажетија од других. Била су намењена усменом произношењу пред заједницом верних, најчешће у храмовима и поводом одређених важних догађаја, те је њихов основни циљ престављало управо оснаживање осећаја припадности које је постизано реторичком идентификацијом. Кроз похвалу светих, аутори ових дела посредно су поучавали и васпитавали слушаоце, подстичући их на мимезу јеванђељских идеала. Уз примаран религијски садржај, похвална слова садржала су и државну идеологију у колективном чину идентификације. Поред тога што су функционисале као засебан жанр, похвале су биле и важан део многих житија.

Историографски списи су, као белешке о колективном искуству, у својој бити одражавали различите групне идентитете. Простор и време које обухватају најчешће одговарају типу идентитета који је највише негован; међутим, њихов садржај неретко одражава и друге начине (само)одређивања. У случају родослова и летописа, како су представљали „отворене текстове“ – прерађиване и допуњаване у више наврата током периода који обухвата пројекат – могуће је пратити не само ком типу колективитета се обраћао текст, већ и како су се редефинисале главне значајке тих идентитета. Стога је састављање оваквих списа учествовало у сталном (пре)обликовању идентитета: одражавало је прошле, али је пројектовало садашње и будуће идентитете.

Црквене историје, с друге стране, дају један пажљиво смишљен и тренутним околностима прилагођен приказ колективне свести и сећања, због чега се могу окарактерисати и као „званична историографија“ посматране епохе. Настале из пера високих црквених достојанственика пружају не само идеолошке оквире који откривају разумевање сопственог колективног идентитета њихових аутора, већ и њихову представу о другим колективитетима. Један другачији приступ налазимо у анонимним монашким хроникама, познатим у науци као „кратке хронике“. Као хронографски списи настали у другачијем окружењу – далеко од центра политичких дешавања и трудом обичних монаха – ови текстови доносе једну сложенију представу о идентитетима, будући да сваки од њих представља један посебан, аутору својствен, приказ прошлости и садашњости. Кроз ове идиосинкратичне доживљаје историјског искуства назиру се и представе аутора о колективним идентитетима, које су се мењале у завиности од места и времена настанка.

Записи који су бележени на књигама од друге половине 15. века јесу јединствен извор у којима је на специфичан начин, у сусрету с муслиманима, обликован идентитет средњовековног писара и наручиоца књиге на Балкану. У великом корпусу записа могуће је издвојити две веће целине. Једну чине записи преписивача, који су време писања књига одређивали према историјским догађајима у којима су се, најчешће, сукобиле хришћанска и турска страна. У таквим записима проналазе се значењска места на којима су, у сусрету с Другим, обликовани друштвени, етнички, историјски и територијални идентитети обе стране. Другу групу чине записи у којима је хришћанска књига била предмет (трговинске) размене између хришћана и муслимана. Различити модели означавања муслимана који су (заплењене) књиге, најчешће за новац, продавали хришћанима јесу основа на којима је обликован културни и друштвени идентитет једних и других.

Османски извори пружају могућност истраживања како начина на које су православни поданици султана употребљавали различите идентитетске одреднице у јавном простору, тако и односа власти према њима. У том смислу, посебно је корисно током истраживања користити изворе настале на локалу и оне састављане у престоници. Међу првима се по својој важности истичу судске одлуке (осм. hüccet) и разне врсте потврда, признаница и тапија (осм. temessük, tezkere, tapûnâme). Такође треба скренути пажњу на молбе и представке (осм. ‘arz-ı hâl/‘arzuhâl) које су поданици упућивали султану. Језик свих ових докумената прилагођаван је османском бирократском дискурсу, но пажљивом анализом коришћених фраза и одредница могу се уочити начини (пре-)обликовања идентитета особа на које су се дати документи односили. С друге стране, документи чије су састављане иницирале централне власти на јаснији начин показују које су идентитетске одреднице поданика османске бирократе сматрале важним и на које начине су их користили. Као посебно важни извори података истичу се султанске наредбе (осм. fermân) састављање било због потреба државне политике било као одговор на представке и молбе поданика, и берати, односно одлуке о постављењу на дужност (осм. berât), које су, на пример, по рукоположењу добијали и сви православни јерарси. Такође, иако по својој природи шаблонски документи штурог административног језика, различити пописи становништва и државних прихода, могу понекад предочити како су се поједине особе или групе представљале пред представницима власти или како су били препознати од стране османске администрације.